“Halo” koje se čuje kada, na primer, Amerikanac iz SAD telefonom zatraži tehničku podršku za neki proizvod ili uslugu, sve češće ima srpski akcenat. Zahvaljujući odličnom poznavanju stranih jezika i obrazovanju, poslednjih godina naši ljudi “otimaju hleb” Indijcima koji su u čitavom svetu poznati kao glavi izvoznici “outsourcing” usluga.
Sa stanovišta poslodavaca u razvijenim zemljama to je premeštanje poslova u zemlje sa kvalitetnom, ali jeftinom radnom snagom.
Da se to sve više dešava i u Srbiji, potvrđuje i Jelena Jovanović, sekretar Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo u Privrednoj komori Srbije. Međutim, brojke nam nedostaju, pa je za sada nemoguće izračunati koliko je ljudi zaposleno. Ovaj podatak nijedan ustanova nema, kao ni Ministarstvo privrede.
Ono što se ipak zna jeste da pored pružanja različitih usluga preko telefonskih servisa, glavni “outsourcing” adut Srbije su informatičke tehnologije.
– Visok procenat populacije u Srbiji govori engleski jezik, poznaje IT tehnologije i kultulorološki je blizak zemljama EU. Velika ponuda visokokvalitetnog prostora i IKT infrastrukture čini Srbiju privlačnom poslovnom destinacijom – objašnjava Jovanović.
Ona kaže da naša zemlja u svetu postaje poznata po razvoju “embeded” sistema, razvoju aplikacija u industriji zabave i razvoju aplikacija po zahtevu.
Za razliku od razvijenih tržišta, gde “outsourcing” industrija podrazumeva tehnološke, finansijske, pravne i mnoštvo drugih profesionalnih usluga, u Srbiji se ovaj sektor i dalje pretežno vezuje za kol-centre.
Ipak, danas je moguće “autsorsovati” gotovo sve poslovne funkcije i procese, ali najčešće su to knjigovodstveni poslovi, fakturisanje i generalno obrada poslovne dokumentacije, razne vrsta istraživanja, analitički poslovi, izveštavanje, IT procesi, komunikacija sa kupcima, naplata i plaćanje, tehnička podrška kupcima, tehnička podrška zaposlenima i slično.
Primer velike kompanije iz oblasti “outsourcinga” koja posluje u Srbiji jeste američka kompanija NCR, koja se bavi obezbeđivanjem sigurnih finansijskih transakcija. Oni su u svom kontakt centru u Srbiji 2013. godine imali više od 1.000 zaposlenih. Drugi primer je kompanija Sitel koja je u Beogradu od 2011. godine. Nakon nekoliko godina poslovanja, trenutno imaju više od 650 zaposlenih koji svakodnevno pomažu korisnicima u domenima telekomunikacija, kozmetike, on-line prodaje, mode, IT-a.
Izvor: blic.rs